Potrebа za računanjem postoji od davnina – od prvih kamenčića i štapića, preko abakusa kao najstarijeg računskog pomagala, pa sve do današnjih digitalnih računara. Istorija kompjutera je priča o ljudskoj potrebi da ubrza i olakša računanje, da poveća preciznost i da stvori mašine koje mogu da misle i obrađuju podatke.
Potreba za računanjem postoji gotovo koliko i sama civilizacija. Još u praistoriji ljudi su morali da broje životinje, zalihe hrane ili dane između godišnjih doba. Najraniji način beleženja brojeva bio je veoma jednostavan – crtice urezane u kamen, kost ili drvo. Takve oznake služile su za vođenje osnovne evidencije i organizaciju svakodnevnog života.
Kako su se zajednice razvijale, javila se potreba za preciznijim metodama računanja. Trgovina, poljoprivreda i upravljanje većim zajednicama zahtevali su bolje načine za sabiranje, oduzimanje i vođenje evidencije.
Jedan od prvih poznatih alata za računanje bio je abakus. Ovaj jednostavan uređaj sa perlama omogućavao je brzo izvođenje osnovnih matematičkih operacija i koristio se vekovima u različitim civilizacijama. Abakus se često smatra prvim korakom ka razvoju mehaničkih i kasnije elektronskih računara.
Sa razvojem nauke i matematike pojavila se ideja da se računanje može automatizovati pomoću mehaničkih uređaja. Tokom renesanse mnogi naučnici i izumitelji pokušavali su da naprave mašine koje bi mogle da obavljaju matematičke operacije.
Jedan od ranih pokušaja bio je koncept mehaničkih uređaja za računanje koji se pripisuju renesansnom geniju Leonardo da Vinci. Iako njegove ideje nisu bile u potpunosti realizovane u to vreme, pokazale su da je moguće zamisliti mašine koje obavljaju složene zadatke.
Veliki doprinos razvoju mehaničkog računanja dali su matematičari poput John Napier, koji je razvio logaritme i posebne štapiće za računanje, zatim Blaise Pascal, koji je napravio jednu od prvih mehaničkih mašina za sabiranje i oduzimanje. Kasnije je Gottfried Wilhelm Leibniz konstruisao unapređenu mašinu sposobnu za množenje i deljenje.
Ovi izumi predstavljali su prve korake ka ideji automatizovanog računanja i otvorili su put razvoju modernih računara.
U 19. veku pojavila se revolucionarna ideja da mašina može biti programirana da izvršava različite zadatke. Engleski matematičar Charles Babbage osmislio je analitičku mašinu – uređaj koji se često smatra prvim konceptom modernog računara.
Analitička mašina bila je zamišljena kao uređaj koji može da obrađuje podatke, izvršava matematičke operacije i koristi program za definisanje zadataka. Iako nikada nije u potpunosti izgrađena, ova ideja postavila je osnovu za koncept programabilnog računara.
U razvoju računarske teorije veliku ulogu imao je i matematičar Alan Turing, koji je definisao model univerzalne mašine sposobne da izvršava algoritme. Turingov rad predstavlja jedan od temelja savremenog računarstva.
Među pionirima koji su doprineli razvoju električnih i elektromagnetnih tehnologija bio je i genijalni pronalazač Nikola Tesla. Njegova istraživanja u oblasti električne energije i elektromagnetizma stvorila su tehnološke temelje koji su kasnije omogućili razvoj savremenih elektronskih uređaja, uključujući računare.
Razvoj elektronike, vakuumskih cevi, tranzistora i integrisanih kola doveo je do stvaranja prvih elektronskih računara u 20. veku.
Nikola Tesla i razvoj savremenih računara
Razvoj računara često se deli na nekoliko generacija koje predstavljaju velike tehnološke promene u načinu na koji računari funkcionišu. Svaka generacija donela je nove komponente, veću brzinu obrade podataka i manju potrošnju energije.
Od prvih računara zasnovanih na vakuumskim cevima, preko tranzistora i integrisanih kola, pa sve do savremenih mikroprocesora, tehnologija je napredovala ogromnom brzinom.
Generacije računara
+381 (0)61 755 74 77